На Сенћанском гробљу, на парцели бр. 44, код споменика „Птица сломљених крила“, данас је одржана екуменска литургија и свечана комеморација жртвама из 1944. и 1945. године. Председник Скупштине града Суботице Даниел Ђивановић (Gyivánovity Dániel) је, тим поводом, рекао да је сваке године почетак новембра време тишине, сећања и захвалности.
„То је време када сви на тренутак застанемо да бисмо се присетили оних који више нису са нама. Полажемо цвеће, палимо свеће и у мислима изговарамо све оно што можда нисмо стигли да им кажемо. Јер љубав и успомене које негујемо у срцу чине везу која је јача од пролазног времена – и зато, све што смо од њих добили остаје са нама“, казао је Ђивановић.
Он је у име Скупштине града Суботице изразио захвалност присутнима што су данас дошли како би заједно одали пошту невиним жртвама, а потом истакао да за Суботицу и за целу војвођанску заједницу овај дан није само време личне жалости, већ је део нашег заједничког историјског бола.
„Данас се сећамо жртава одмазди из 1944/45-те. Сећамо се оних који су недужни изгубили живот, оних за које се дуго није смело чак ни јавно молити. Страдале су читаве породице, а ове трагедије које су оставиле неизбрисив траг у заједницама, деценијама је прекривала тишина. Али, ми их нисмо препустили забораву. Упорним радом, неуморним трагањем за истином и храбрим иступањем, постигли смо да имена невино погубљених не остану непозната, да Влада донесе одлуку о укидању колективне кривице, и да челници Србије и Мађарске заједно одају пошту погубљеним жртвама. А то није била само политичка, већ и морална победа – тријумф праведности и истине над заборавом“, рекао је Ђивановић.
Постигли смо, додао је, да се формира Мешовита мађарско-српска академска комисија коју су основали председници двеју земаља.
„После четири године Народна скупштина Републике Србије је осудила злочине почињене над цивилним становништвом мађарске националности у Војводини, и председници две земље су заједнички положили венце на тада откривеном споменику жртвама рације у Чуругу. Годину дана касније, 2014. Влада Србије је уредбом укинула колективну кривицу и председник Србије је посетио парцелу број 44 како би одао пошту страдалима“, подсетио је Ђивановић.
Прошле године, напоменуо је, награду „Иштван Пастор” добили су бивши председници Јанош Адер и Томислав Николић зато што су 2013. године начинили најважнији корак ка мађарско-српском историјском помирењу.
„Ове године, ову награду ће добити председник Владе Мађарске Виктор Орбан и председник Републике Србије Александар Вучић. То је награда која с правом носи име Иштвана Пастора – човека чије су заслуге за то што су добри односи између наших двеју држава и народа данас на историјском врхунцу, непролазне и неупитне“, нагласио је Даниел Ђивановић.
Подвукао је да се из године у годину окупљамо да јасно и недвосмислено поручимо: осуђујемо свако насиље, сваку самовољу и сваки чин којим се одузима људски живот из било које побуде и у име било какве идеологије.
„Као што не постоји истина која се заснива на мржњи и лажима, ни будућност се не може градити на темељима прећутане прошлости. Наша одговорност је данас да са достојанством чувамо сећања, и да сведочимо о томе да мир и суживот нису богомдана стања, већ су то вредности које треба свакодневно неговати и чувати. За мене је несхватљиво да одређени појединци наше заједничке трагедије користе да би стекли политичке поене. Опасна је то игра, било да је реч о 1944. или 2024. години. То ме растужује, а истовремено изазива и забринутост“, истакао је Ђивановић.
Тамних сенки историје, навео је, можемо се ослободити једино ако будуће генерације одгајамо у духу истине, међусобног разумевања и саосећања.
„Понављам: не постоји ничија истина која може да се заснива на мржњи. Захвалан сам што сте данас ту са нама. Морамо заједнички чувати сећање како будућност не би поновила грешке из прошлости“, закључио је Даниел Ђивановић.
Присутнима на комеморативном скупу обратила се, у име Секеља из Буковине, посланица мађарског парламента др Кристина Чиби.
„Пре 80 и 81 годину стотине и хиљаде људских живота угасила је мржња, освета. Човек је постао човеку вук па су наши невини сународници, у пуној животној снази или на самом прагу живота, били приморани да погледају смрти у очи. Драги присутни, пре 80 година овде су деца остајала сирочад, жене удовице, а стотине и хиљаде родитеља су плакали за својим синовима. Само за 42 војника туговало је готово исто толико супруга и 119 деце. Можемо само замислити колико је људи погодила та неизмерна бол“, рекла је, између осталог, Кристина Чиби.
Венац на споменик „Птица сломљених крила“ у име Скупштине града Суботице положио је председник Скупштине града, Даниел Ђивановић, док је у име градоначелника Суботице Стевана Бакића венац положио помоћник градоначелника, Срђан Самарџић. Венац је положио и народни посланик и председник Савеза војвођанских Мађара, др Балинт Пастор, а у име Скупштине АП Војводине венац је положио председник Скупштине Балинт Јухас.
Венце су положили и представници Покрајинске владе, Севернобачког управног округа, Конзулата Републике Мађарске, као и представници националних савета мађарске, хрватске и буњевачке националне мањине, Немачког народног савеза, Савеза војвођанских Мађара и Јеврејске општине Суботица.
Данас је у Бајмоку, на Спомен гробљу код Багрема одржано сећање на недужне жртве страдале 2. новембра 1944. године, а комеморативни скуп одржан је и на Великом гробљу у Чантавиру.
Поводом 80. годишњице погибије недужних жртава из 1944-45 године данас је помен одржан у цркви Светог Јурја на Сенћанском путу.
